GORAN STOJIĆEVIĆ KARAMELA, kao i uvek "bez dlake na jeziku", priča o mutnim estradnim vodama i kaže
VELIKI DEO ESTRADE LIKUJE ŠTO JE CECA U PRITVORU! Jedino joj je Mira Škorić, pored mene, pružila javnu podršku
Već više od petnaest godina Karamela se bavi ovim poslom a umeće svojih transformacija pokazao je imitirajući pevačice domaće estrade. Sve je počelo imitacijom Zorice Brunclik, a pošteđene nisu ostale ni mnogobrojne pevačice sa prostora bivše Jugoslavije. Karamela važi za umetnika koga je javnost često hvalila ali i osporavala, a medijima je uvek bio interesantan zbog svog oštrog jezika, zbog čega su mu neke kolege i zamerile. Posle duže medijske apstinencije Goran Stojičević - Karamela je rešio da ponovo progovori, a priču je započeo rečima:
"Nisam ja bio ljut na vas, možda je bilo nekih malih "frčica" pre nekih godinu dana, ali na "Svet" zaista nisam ljut. "Svet" volim da čitam, redovno gledam emisiju "Svet plus", a pogotovo obožavam vašu voditeljku Jelenu Bačić - Alimpić. Mislim da su tu svađu pokušale da naprave moje kolege jer devedeset procenata svih tračeva na estradi plasiraju upravo pevači. Recimo, sada mene neki dušebrižnici ispituju kako je Ceca, iako znam da se više od pola njih raduje, zbog onoga što je nju zadesilo. Pored toga što se sad raznorazne priče pronose čaršijom, Ceca je sjajan čovek, kvalitetan pevač i moj izuzetno dobar prijatelj, a ja je jako poštujem i volim. Moje kolege bi trebalo da se stide što sede kod kuće i što ih ne interesuje sudbina njihove koleginice, a žive kao i pre 5. oktobra. Bave se tračevima i verovatno ih raduju ljudske nesreće. E, pa žao mi je, ipak nismo svi mi isti na estradi. Jedina je Mira Škorić, pored mene, pružila javnu podršku Ceci. Mojim kolegama je posle krivo što sadašnji političari hoće da ukinu estradu i u Skupštini raspravljaju o njoj, a oni ćute, spavaju a poneki i pevaju vikendom. Čega se boje? Pa, ja se nisam bojao ni Miloševića, nemam razloga da se bojim ni ove vlasti, jer na kraju krajeva, ja sam želeo promene.
Smatraš li sebe vrhunskom zvezdom i pravim umetnikom?
Meni je zaista žao što nisam završio akademiju, to je kao kada imaš deset karika na lancu a nedostaje ti kopča. Neki ljudi smatraju da je meni ta kopča neophodna, ali ja lično smatram da mi ne treba akademija da bih bio zabavljač. U ovom poslu je bitno da postoji fluid između publike i umetnika, da umetnik poseduje komunikativnost i da na kraju krajeva zna ono što radi. Iako nisam završio akademiju ne znači da nisam školovan, naime, imam završen ekonomski fakultet. Koliko mi je poznato neki naši vrhunski glumci takođe nemaju završenu akademiju, pa im to ni najmanje nije smetalo da postanu to što jesu. Humorista je bogom dat i to je talenat, a ja sam na našim prostorima jedini, posle Biljane Ristić koji to radi.
U kojij meri te pogađa sud kritičara?
Uopšte me ne pogađa. Ja kritiku ne doživljavam tragično jer nisam kompleksaš. Vređaju me komentari nekih ljudi koji nisu adekvatni da kritikuju moj rad ili kad o meni govore u ženskom rodu. Kao prvo ja nisam travestit, ja sam muškarac, tako mi je bezveze da dopustim da me neko vređa po tom pitanju. Ponekad i iz loše kritike možeš da izvučeš nešto dobro.
Da li tračevi utiču na tvoj privatni život?
Ne. U principu mi je krivo kad neko širi priče koje nisu istinite. Recimo, prošle godine neko je proneo priču kako sam izbačen iz nekog hotela na Crnogorskom primorju. Pa, ja nisam kao one pevačice narodne muzike koje ne bi ni primili da pevaju u tim hotelima, a kamoli da me izbace. Ja sam do sada na primorju radio sa Gocom Tržan, Željkom Joksimovićem, a i sam sam radio i to na procenat od ulaznica. Na taj način sam pokazao koliko sam poznat, jer su objekti uvek bili prepuni, i uvideo sam da mi je bolje da radim na ulaznice nego da radim po fiksno ugovorenoj gaži.
Da li je došlo do primirja između Mister Miksa i tebe?
Meni je jako žao takvih ljudi. Ja ponekad i kad kažem za nekoga nešto loše, ja moram da imam kredita za to. Ja nemogu da pričam o nekome loše iz neke osobite ljubomore, jer ja moram da vredim mnogo više od te osobe da bi mogao da je "pljunem". Na hiljade takvih situacija mora čovek da preživi u životu ukoliko želi da se bavi ovim poslom kojim se ja bavim. Taj Mister Miks ne peva a imitator može da bude samo onaj koji imitira vizuelno i vokalno. Ja sam još pre petnaest godina mogao da izađem pred publiku i da uz muziku samo otvaram usta, ali ja mnogo više pažnje posvećujem tome što radim. Studiram ličnost koju imitiram, obraćam pažnju na njenu garderobu, tekstove… Ja iza sebe imam čitavu ekipu saradnika, recimo u mom taboru su Biljana Vujović, Bora Čorba, Srđan iz grupe "Mobi dik", oni pišu tekstove, pravimo probe, snimamo te pesme u studiju. To je po meni bavljenje estradom, to je stopostotni ulazak u šou biznis.
Postao si poznat imitirajuci pevacice narodne muzike. Koju vrstu muzike slušaš u slobodno vreme i koji si poslednji CD kupio?
Slušam haus muziku, Madonu, Dženifer Lopez, jednom rečju volim sve što vole mladi (smeh). Od narodne muzike ne volim ništa da slušam, i nikada nisam ni slušao. Danas sam kupio Madonin najnoviji album "Amerikan lajf", veoma mi se dopada.
Kako se pripremaš za neku imitaciju i koliko ti je vremena potrebno za to?
Da nije vašeg časopisa ja bih se veoma teško i mukotrpno pripremao. Zahvaljujući časopisu "Svet" ja sam napravio najnoviju video kasetu koja se zove "Šašava akademija". Priče su malo izmenjene i dodat im je šaljiv ton. Za svaki lik koji imitiram na toj kaseti, tekst i ideju sam izvlačio iz njihovih intervjua koje su davali za vaš list. Tako sam "skinuo": Isidoru Bjelicu, Bogoljuba Karića, Natašu Bekvalac, Alku Vuicu, Vesnu Zmijanac… Poklon spot na toj kaseti je duet Cece Ražnatović i Zdravka Čolića. Na prethodnoj kaseti su se mogle videti imitacije Sneki, Zlate Petrović i mnogih drugih pevaljki, a ovoga puta sam rešio da podignem nivo u čemu sam nadam se i uspeo.
Gde se po tebi trenutno nalazi domaća estrada?
Domaća estrada se nalazi na tom nivou da nazovi "umetnici" prodaju stan ili njivu i plate 15.000 evra za ulazak u "Grand. Potom su prisutni u javnosti mesec dana i posle toga se mogu videti isključivo pod nekom šatrom ili nekom šljivom. Moju najnoviju video kasetu treba da izda izdavačka kuća "Renome", jer se ispostavilo da je to jedina kuća koja ne ucenjuje. Sve ostale izdavačke kuće uključujući i "RTS" smatraju da sam ja narodnjak, pa mi ne daju reklamu na televiziji, iako je meni to van svake pameti. Siniša Kajmaković, vlasnik izdavačke kuće "Renome", ne odgledavši video kasetu, verujući u mene, ponudio mi je najbolje uslove. Sem toga, mogu da se pohvalim da će se na tržištu pojaviti i moj DVD, sa mnoštvom poklon spotova a promocija je zakazana u hotelu "Interkontinental" u Beogradu. Rešio sam da častim moje pojedine kolege sa "Interkontijem" jer nemogu sebi da dozvolim da ih posle petnaest godina rada kažnjavam pozivajući ih na promociju po nekim šupama, hodnicima i menzama kao većina mojih kolega. Ne može narodu niko da zabrani da sluša narodnu muziku, niti će ikada vlast moći to da im zabrani. Mogu čelni ljudi sa televizije maksimalno da puštaju zabavnjake i muziku koja dolazi iz Hrvatske, ali narod to ne želi da sluša, ne samo u dijaspori već i unutrašnjosti Srbije i Crne Gore. Devedeset procenata ljudi kod nas sluša narodnu muziku, nemože niko da naredi ljudima da na svadbama slušaju Natašu Bekvalac ili Maju Nikolić, to je van svake pameti.
Da li je domaća estradna scena u toku sa modnim dešavanjima?
Koliko ja vidim naša estrada je veoma jednolična. Sve te pevačice izgledaju isto, isto se oblače Anabela "Fanki G", Leontina, Kaća iz "Koktel benda", Slađa "ex Đogani", sve one nose pantalone pumparice i sandale. Meni se uopšte ne dopada kad ih vidim u trenerkama koje su nacigovane na listovima, koje one kombinuju sa elegantnim sandalama sa visokom potpeticom. Na našoj estradi se mnoge pevačice oslanjaju na stiliste koji isključivo gledaju "fešn vik" i koji u stvari skidaju sve te modele. Darko Kostić je do sada sašio pet haljina i daje ih od pevačice do pevačice, u stvari izgleda kao da jedna jedina haljina kruži od jedne do druge estradne zvezde. Ukoliko se na estradi već vrti toliki novac, onda pevačice ne bi trebalo da se oblače po depoima. Problem je u tome što niko neće da uloži novac u sebe, garderoba je jedan vid ulaganja, a o unutrašnjem ulaganju da i ne govorimo. Nijedna od tih pevačica nema završen fakultet, a to se vidi u emisijama u kojima nastupaju, kada ne umeju da sastave ni običnu prosto-proširenu rečenicu. Priča da su pevačice narodne muzike neobrazovane nije tačna, ima i u zabavnoj muzici takvih pevačica, koje se ne trude da nadoknade taj svoj nedostatak.
Da li po svaku cenu moraš da budes "IN", i koliko mesečno odvajaš novca za svoju garderobu?
Trudim se da budem IN, jer je u ovom poslu jako važno da budeš u trendu jer klinci u našoj zemlji sve nas gledaju kao neke modne uzore. Ja se privatno oblačim u trendu, a u domenu posla pratim trend pevačica koje imitiram. Volim kreacije "Dolce & Gabbana", "Jan Pol Gotie" i mnogo novca trošim na garderobu, kozmetiku i parfeme.
Da li ti pevačice koje imitiraš poklanjaju sopstvenu scensku garderobu?
Do sada su mi svoju garderobu poklonile Ceca Ražnatović, Goca Božinovska, Vesna Zmijanac mi je poklonila onaj njen čuveni crni providni overal, a Nada Topčagić ne želi ništa da mi pokloni, iako ima tonu garderobe. Jednom prilikom mi je dala haljinu iz 1975. godine u kojoj je otpevala pesmu "Treba mi rame tvoje", i posle mi je tražila da joj je vratim.
Da li tvoj krug prijatelja čine ljudi sa estrade?
Jako malo se družim sa ljudima sa estrade. Retkost je to što se družim sa Nadom Topčagić ali ona mi je kuma. Jako je teško na estradi naći pravog prijatelja i dugo godina sam se družio sa ljudima koji su mi, kako se ispostavilo bili lažni prijatelji, tako da me taj vid poznanstava zamara. Ne volim da, kada okrenem leđa tom nekom "prijatelju", on počne da me ogovara. To je dripački i veoma ružno.
Šta mora da poseduje neka pevačica da bi je ti stavio na svoju "crnu" listu imitacija?
Da bih ja imitirao neku pevačicu, ona mora mnogo da se izglupira u svojim intervjuima, ali po svemu sudeći to njima ne pada teško. Ponekad ne mogu da dođem sebi od smeha, kada pročitam intervjue neke od njih. Recimo, skoro je Nataša Bekvalac u jednom intervjuu izjavila da ima babu i dedu u Sremskim Karlovcima i da tamo ima kozu koja se zove Seka. Nisam mogao da poverujem svojim očima i naravno da se ta njena izjava nalazi na mojoj najnovijoj kaseti. Ponekad se pitam da li pevačice namerno izjavljuju takve stvari ili je u pitanju ipak neznanje. Nisam siguran.
Koliko si sudskih tužbi do sada dobio, od strane pevačica kojima se nije dopalo to što si ih imitirao?
Sa Zlatom Petrović sam imao problema vezanih za prethodnu kasetu, ali smo se izmirili i sada je oduševljena mojom verzijom njene pesme "Mirišeš mi nju". Biljana Jeftić je imala nameru da podnese tužbu, međutim, predomislila se u poslednjem trenutku. Prave zvezde poput Cece Ražnatović i Lepe Brene se nikada ne ljute i pomažu mi u pripremama, dajući mi svoje originalne matrice. Problem obično prave one koje se trude da jednog dana postanu zvezde. Ne može Vesna Zmijanac da se ljuti, ukoliko pri imitaciji kažem da dolazim sa Bukulje, gde se šetam sa svojim novim dečkom Matijom Bećkovićem, da sam pročitao 5.500 knjiga i da trenutno čitam sabrana dela SPS-a. Niko ne treba da se ljuti, ako ja kao zabavljač dotaknem njihov privatni život, naravno samo do izvesne granice i ako ta priča ne bude degutantna.
Nazivaju te veteranom estetske hirurgije. Šta kažeš na to?
Da nije bilo mene, pevačice na Balkanu danas ne bi izgledale ovako kako danas izgledaju. Ja sam im pokazao kako treba da izgleda jedna estradna ličnost. Sve su one dolazile kod mene da me pitaju za savete i gde sam radio plastičnu operaciju kapaka, usana, nosa... Najviše mrzim pevačice koje kriju svoje operacije i još se snebivaju kad im neko postavi pitanje vezano za estetsku hirurgiju, a zna se da je ne primer, neka od njih, ranije imala nos sličan kundaku puške "M48", a sad ima mali prćasti nosić. Ja sam zaista pristalica estetske hirurgije i smatram da samo seljaci i kompleksaši negiraju "plastiku".
Možeš li procentualno da odrediš koliko se ljudi na estradnoj sceni podvrglo estetskoj hirurgiji?
Mislim da se 60% pevača podvrglo estetskoj hirurgiji, ali to svi oni kriju. Smešne su pevačice koje ugrade silikone u grudi, a nakon toga tvrde kako nisu na sebi ništa menjale. Pa niko nije lud da ne prepozna implantate i da se ne priseti kakve je ona "palačinke" prethodno imala.
Često se špekulise o tvojoj seksualnoj opredeljenosti, kako gledaš na sve te čarsijske priče?
Više me te priče ne nerviraju, već su mi postale toliko ustaljene i smešne. Ljudi misle da sam "Gay" samo zato što se presvlačim u žensku garderobu i nosim perike, a to je samo sastavni deo mog posla. Ja da uživam u ženskom telu i presvlačenju ja bih promenio pol i ugradio silikone, i takav išao po gradu. Da sam se mlad oženio niko sada ne bi ni pomislio da sam "Gay", a jednog dana kada se budem oženio zatvoriću usta mnogim čaršiskim "lajarama". Sve tračeve na našoj estradi lansiraju moje kolege, verujem da ti jadnici to rade da bi imali više posla, većina njih su do te mere klošari da malte ne postoji seoska železnička stanica u dijaspori na kojoj nisu pevali.
Odakle toliko zavisti, pakosti i ljubomore na estradi?
Ja potičem iz bogate porodice, imam stan u centru Beograda, lokal, vozim kabriolet "BMW", a sve to nisam zaradio pesmom, zbog toga me većina pevača-podstanara i neuspešnih likova mrzi. Zato ja mogu samo da se družim sa ljudima koji imaju kao što su Brena i Ceca. Ja ne želim da se na ulici prvi javim pevaču koji je snimio jedan album, ali to nije odlika moje uobraženosti već jednostavno oni trebaju meni prvi da se jave. Kada sam ja počinjao ja sam prvi prilazio Lepi Lukić, Vesni Zmijanac, Zani Nimani, Slađani Miliošević i mnogim drugim kolegama i koleginicama. Nemogu da sedim sa nekim od kolega na aerodromu i da pijem kafu, jer se ne osećam dobro da sedim sa nekim ko me je ogovarao. Veoma vodim računa sa kim se družim, treba ostati zdravog razuma i pameti pri ovom poslu, jer je šou biznis "brod ludaka".
Naslovna
