Naslovna
Me&Myself ::Mira Škorić: Vežbam u streljani
http://www.vesti-online.com/Scena/Estrada/9251/Mira-Skoric-Vezbam-u-streljani
To su joj priznali i oni koji je ne vole, da je uvela rok u srpski folk. A oni koji je vole, jedne davne zime, januara 1994, kad nije bilo struje u Beogradu, kilometrima su pešačili kroz mrak i sneg do novobeogradske Hale sportova samo da bi čuli nju - Miru Škorić. Te večeri pevala je pred oko 6.000 ljudi.
Mira Škorić zna sa pištoljima
Mada Beograđanka, debitovala je na takmičenju pevača amatera u Šapcu. Već prvi albumi doneli su joj hitove "Niko kao mi", "Mi možemo sve", "Završimo priču". Sa Zoranom Mladenovićem u novobeogradskoj Hali sportova osvaja nagradu za duetsku pesmu "Moja duša čista". Sa Rođom Raičevićem snimila je "Ruse kose", a sa Cecom Ražnatović otpevala "Ne računaj na mene". Tek što je prevalila dvadesetu, godište je 1971, snimila je album sa čak 13 hitova koji su se duboko ugnezdili u istoriju folka: "Manastir", "Strah od ljubavi", "Otkači", "Ne daj me majko"...
Krstila se u manastiru Ostrog. Pobedila je opaku bolest. Udavala se jednom. Sa bivšim suprugom, doktorom Vasom Jeremićem ima devojčicu Milicu za koju kaže da je smisao njenog života. Drugi je pesma. Čeka je koncert u Beogradu, kruna dvadesetogodišnjeg rada.
Njena strast prema pištoljima već je ušla u anegdote:
"Ima različitih komentara. Ne mogu svi da me vole. I ne želim da me svi vole. Imam pištolj, to je moj hobi. Redovni sam posletilac streljane. Žao mi je samo što ne mogu da stignem na takmičenja. Volim streljaštvo, pištolj. To je medijski zloupotrebljeno i datira petnaestak godina unazad. Nisam nikakva dama koja mlati pištoljem i to je smešno. I Jasna Šekarić je divna, lepa i zgodna dama, ali to je njena profesija, a meni je streljaštvo samo hobi. Ljudska pakost ne može da me povredi. Oni povređuju samo sebe. Psi laju, karavani prolaze. Ti koji laju mogu da nastave da laju, to je sve što mogu da kažem. Milicu to uopšte ne potresa, nju to ne zanima. Svi koji me poznaju znaju šta je istina, šta glupost i šta je ljudska zloba. Ja se ne sekiram, a za uvrede postoji viša sila - advokati i sud."
Kaže kako je ljubomorna, ali samo malo. I smeje se široko, od srca:
"E, u tim situacijama mogu da ponesem i nož, ne samo pištolj. Kod nas u Lici je nož vrlo popularan. Ja sam na prababu povukla. Moja prababa se zvala Milica. Ona se žestoko posvađala sa mojim pradedom koji je napustio Liku, otišao u Ameriku i nikad se više nije vratio. Onda vam je sve jasno."
(Opširnije u štampanom izdanju "Vesti" za 22. 11.)
Moji su me i danas željni
- Zelja za pesmom mi se javila kad sam bila mala. Pevušila sam uglavnom pop. To je neko Brenino vreme, krajem osamdesetih. Sve njene pesme sam pevala. Uvek sam je volela i dan-danas je volim i poštujem, smatram da je najveća naša zvezda. Gde god sam pevala, izazivala sam oduševljenje, pa sam se prijavila na "Raspevanu jesen". Učestvovala sam dve godine zaredom, po glasovima publike zauzela sam drugo i treće mesto. Moji su moju odluku da budem pevačica primili vrlo teško. I danas su me moji željni. Majka naročito. Oni su zaduženi za Milicu pošto je ona njima centar sveta, pored Danila, mog sestrića. Kad se najavim, to je carski ručak. Žao mi što ne mogu da im posvetim malo više vremena, ali to nadoknadim na neki drugi način. Mnogo smo vezani kao porodica, dišemo jedni za druge. Moja majka mene toliko dobro poznaje da kad mi čuje glas zna da li sam raspoložena ili neraspoložena, to je jedna posebna veza.
- Kad pripremam velike koncerte, kad provirim i vidim punu halu, ja se izgubim od treme, ali od pozitivne. Kad sam počinjala, nažalost, nisam imala sreću da postoji Saša Popović i "Zvezde Granda". Nije bilo lako ući među profesionalne pevače. Moja sreća je što me je zapazio Dragan Aleksandrić i sada moja kuma Ana Bekuta koja mi je mnogo pomogla u početku. Bila sam "treće dete" Dragana Aleksandrića. On me je gledao kao svoju ćerku. Tada je radio sa Miroslavom Ilićem, pa sa Snežanom Đurišić i naravno da su oni imali prioritet. Ja sam uvek bila onako u ćošku i čekala svojih pet minuta.
- Meni je dobro što mogu da pevam sve pravce u muzici. Najviše volim pop balade, mogu da otpevam i rok, to mi leži, ali s obzirom na to da su ipak narodnjaci zakon, najviše volim narodne pesme, dobru dvojku, dobar narodnjak. To ostaje, kao što su ostala "Manastirska vrata", "Koga da ljubim posle tebe", "Ti si mi sudbina", "Rodiću ti sina" i tako dalje, možemo da brojimo.
Emotivna, ali jaka
- Danas ima mnogo povređivanja. Oguglala sam na to šta pišu, da li sam bez šminke, da li sam napravila neku grimasu. Prosto ne reagujem. Naučila sam da na to uopšte ne treba obraćati pažnju, mada nije lako da čovek pročita neku glupost o sebi. Moram priznati da, bez obzira na sve, imam fenomenalnu i korektnu saradnju sa novinarima. Možda sam unazad nekoliko godina bila ljuta. Konkretno, 2003. kada su pisali nešto o mojoj bolesti što je bilo potpuno ružno, jer u takvim momentima, bar sam ja takva, trudila bih se da tom nekom pomognem, a ne da ga još više onako... Kad sam bila bolesna, mislila sam i o najgorem ishodu, ali sam prosto verovala i bila pozitivna, bez obzira na sve, tokom cele bolesti, otkrivanja, operacije, lečenja. Nisam htela da prihvatim ništa ružno, jer mi se već dovoljno ružno dogodilo i jednostavno sam se izborila sa time. I da, ne daj Bože, nisam više mogla da pevam, da se bavim svojim poslom, život ide dalje. Radila bih nešto drugo. Bitno je da čovek bude živ i zdrav. To je važnije od svega.
- Svaki čovek ima muke kojih ne želi da se seća i neke probleme. Nije sve med i mleko u životu. Ja sam nagla i emotivna, a isto tako i sigurna u sebe. Kad se nešto dogodi, a treba da pevam, moram da budem jaka - osmeh na lice, nije važno šta je u duši. Mora profesionalno da se odradi svoj posao.
- Pre tri godine sam bila u Australiji kad mi je umro teča s kojim sam bila jako bliska. Telefonirala sam, osećala da nešto nije u redu, nisu mi rekli. Ali, znala sam, instinkt mi je govorio da se nešto dogodilo. Posle koncerta su mi rekli da je teča umro. Naravno da nisam stigla na sahranu, bila sam na putu. Ima tih teških stvari, privatnih. Ne znam, takvo je neko vreme da sve moje okruženje, prijatelji, prijatelji prijatelja, sve su tu neke bolesti. To me jedino užasava. Sa svim ostalim se borim. Opet kažem, živim sama sa Milicom. To je večita borba.
Sa kćerkom na aerobik
- Milica mi je na prvom mestu. Ako mora kod zubara, na engleski, ja sve otkazujem i ona je prioritet. Kad moram na snimanja, ona često ide sa mnom. Imam njenu podršku. Ona nešto posebno ne obožava narodnjake, voli Brenu, Cecu, Acu Lukasa, nije preterano zainteresovana za muziku. Obožava Sašu Kapora i "Zvezde Granda". I u "Areni" smo bile zajedno. Ona je moj centar sveta. Kada se postavi pitanje Milica, majka, otac, sestra, sestrić, za mene ne postoji ništa drugo. Ne zanima me. Stvarno je teško uskladiti, ali nas dve se potpuno razumemo. Milica mene, u stvari, mnogo dobro razume. Trudim se kada sam nervozna i umorna da budem nasmejana i vedra, mada je i ona jako osećajna. Veoma smo vezane. Super je devojčica. Pre svega je dobar đak. Ide u osnovnu školu, osmi razred, sprema se za gimnaziju.
- Ona je vrlo ambiciozna. Nikada joj nisam nametala obaveze. Rekreativno idemo na aerobik, ali ona se, još kao mala, kad je bila treći, četvrti razred, igrala sa doktorskim slušalicama, pošto je njen otac hirurg, deda isto. Da li su to geni? Otac je upravo došao ovih dana i razgovaraju zbog gimnazije. Ona želi da studira medicinu. Ja kažem - ako ideš na medicinu, završi plastičnu hirurgiju da operišeš mamine koleginice, da nas ulepšavaš. Malo se šalimo. Mada nemam ništa protiv plastične hirurgije. Ja bih se odlučila na neku takvu intervenciju kad dođem u određene godine.
Odmor u Lici
- Imam divnu saradnju sa vašim listom. Čak sam prošle godine bila pevačica godine po glasovima publike, što je stvarno jako lepo. Putujem često, imam gostovanja. Sada sam u studiju, radim novi album, biće nastupa, biće gostovanja. Ima još dosta posla, ali verujem u to što radim, u moje saradnike, u moju matičnu kuću, jer sam ekskluzivac "Granda" i kad se sve to spoji, mora da bude dobro.
- Rado pevam u društvu sve što pevam na svojim koncertima, ali vrlo rado zapevam i tuđe pesme Brenine, Cecine, Seke Aleksić. To je nešto što meni leži, što volim. Čak i muške. Pesme Ace Lukasa obožavam da pevam. Aca, Ceca, to su prijateljstva od pre 20 godina i to je to. Ana Bekuta je moja kuma. Od 1986. se poznajemo. Te godine govore sve. A od svojih pesama volim "Strah od ljubavi". "Manastir" mi je u srcu i duši, kao i mnogim ljudima. Svako je sebe našao u nekom stihu, u refrenu. Mnogo mojih koleginica peva tu pesmu i svi kažu da je ja nekako najsnažnije interpretiram.
- Kad sam tužna, uopšte ne puštam pesme. Muzike nisam željna, tako da je slušam uglavnom kad putujem. U kolima su mi sva "Grandova" izdanja. A muziku kod kuće ne slušam. Kod kuće uglavnom gledam neki dobar film, odmaram se, gledam emisije.
- Ove godine uopšte nisam sebi mogla da odem na odmor. Imala sam nastupe, koncerte po Srbiji, na trgovima. Nedelju dana sam bila u Lici, sa mojima, pošto tamo imamo porodičnu kuću. Meni je to bilo dovoljno. U Lici sam baš napunila baterije, a sledeće godine neću izbeći more, zato što mi stvarno prija.
Telefon za zaljubljene- Možda malo kad se zaljubim zapostavim moje prijateljice i drugare, ali oni me podržavaju u tome, jer ja isto tako podržim moje zaljubljene drugarice. Ali, uvek se nađe vremena makar za dug telefonski razgovor.
Obožavam Sašu- Saša Popović je moj najbolji prijatelj. Ne kroz posao, ja sam član tima "Granda", ne kroz to. Pokazao mi se kao prijatelj u životu kad mi je najteže bilo i ja ga obožavam. Pored njega, ima dosta ljudi koje volim i koji mene vole. A ja sam prijatelj do koske. Za prave prijatelje sam tu u po dana u po noći, za bilo šta.
Parada laži- Uopšte me ne zanima šta ko radi. Nisam rekla da ću doći na "Paradu ponosa". To je laž, zloupotreba. Samo sam rekla da me ne zanima ko će da šeta i da li će da šeta, slobodna je zemlja i može da radi ko šta hoće, stvarno me ne zanima. Svako može da živi život kakav živi. Naravno da ne bih išla, niti bih se pojavila.
Rekla je Mira lepo na jesen,a koja jesen to je već razumno pitanje...
Moramo da se sladimo nasim mukama. 
mada malo smaračka ona pitanja šta misli o kolegama(za Seku,Karleušu,Cecu...),zovu je da ogovara kolege,to je baš ružno!steknem utisak da je samo zbog toga zovu...i bilo je par niskih pitanja(Lukas uzima 100 000,a koliko ti?)...
